Emisiju posvećujemo Školi za osnovno obrazovanje Heroj Pinki u Bačkoj Palanci koja je specijalizovana za rad sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Kao samostalna ustanova osnovana je prvog januara 1971. godine. Obrazovno-vaspitni proces se organizuje u dva ciklusa u samoj zgradi škole kao i u kućnim uslovima. Svi učenici se obrazuju po IOP-u u skladu sa svojim potrebama i sposobnostima.... U cilju podsticanja psihomotornog, saznajnog i govorno-jezičkog razvoja svoj deci i učenicima je obezbeđena dodatna podrška u učenju kroz specifične korektivno-stimulativne programe koji se realizuju individualno i grupno. Stručnjaci i mobilni timovi škole osim učenicima, dodatnu podršku pružaju i nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u matičnim školama učenika, ali i roditeljima i starateljima. Broj korisnika usluga dodatne podrške, kao i sam broj usluga kontinuirano raste što jasno ukazuje na potrebu za proširenjem delatnosti škole u vidu Resursnog Centra. Škola je opremljena asistivnom tehnologijom i didaktičkim materijalom i sredstvima neophodnim za kvalitetno pružanje usluga. Urednik: Tanja Čanić Mlađenović Reditelj: Nenad Krkelić Snimatelj: Dimitrije Hadži Nikolić.

Srpski pisac, Milisav Savić, je rođen u selu Vlasovo koje je danas predgrađe Raške,  varošice podno Kopaonika. Završio je studije Jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu gde je i doktorirao.... Uređivao je Student“ u revolucionarnom vremenu od 1968. do 1970, a potom i Književnu reč“ i Književne novine“.  Bio je u izdavačkom preduzeću Prosveta“ glavni i odgovorni urednik i direktor, a potom i predsednik Srpske književne zadruge. Predavao je srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti u Londonu, Americi i Poljskoj, kao i u Firenci. Radio je i kao savetnik u Ambasadi Srbije u Rimu. Od 2014. godine je bio redovni profesor Univerziteta u Novom Pazaru. Romani su mu prevedeni na mnoge svetske jezike, a i sam je prevodio sa engleskog i italijanskog. Do sada je napisao 3 zbirke priča, 10 romana i brojne multižanrovske knjige – eseje, putopise, dnevničke zapise, književno-istorijske studije itd. Dobitnik je brojnih nagrada, između ostalih i Ninove kao i čak osam nagrada za životno delo - Stefan Prvovenčani (2008), Ramonda Serbika (2009), Milovan Vidaković (2014), Vitez srpske književnosti (2015), Prsten Despota Stefana Lazarevića (2019), Zlatni krst kneza Lazara (2020). Za celokupno pripovedačko delo: Veljkova golubica (2012) i Kočićeva nagrada, nagrada Podrum “Radovančević”. Milisav Savić je u srpsku književnost ušao knjigama Bugarska baraka, Mladići iz Raške, Ujak naše varoši, ljubavi Andrije Kurandića. Sve su se ticale neposredne stvarnosti i ličnih iskustava vezanih za Rašku, kraj iz koga je potekao, ali ni u jednom trenutku Savić nije upao u zamku ispisivanja autobiografije.  Posle faze tzv. crnotalasne proze i iskustva 68-e, godina tokom kojih se književnost napajala idejama o menjanju sveta, došlo je do promene. Već sa romanima Ujak naše varoši, Ćup komitskog vojvode, a definitivno sa romanom Hleb i strah za koji dobija, pa vraća, Ninovu nagradu, dolazi do poetičkih promena u Savićevom rukopisu i on piše romane Ožiljci tišine, Princ i serbski spisatelj, Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji, La Sans Parej. Milisav Savić je pored upečatljivog proznog opusa, autor i brojnih knjiga eseja, studija, kritičkih tekstova o drugim piscima i delima, autopoetičkog štiva poput Fusnote, knjiga Mali glosar kreativnog pisanja, ljubavna pisma i druge lekcije, Šezdesetosmaš, Od Čampar bara do kasine Valadije, Ustanička proza itd. O Saviću je Ana Stišović Milovanović napisala zasebnu studiju Knjige za ljudmilu“, a sačinila je i izbor iz njegovih intervjua u knjizi Bandit i profesor. Posebna sfera interesovanja Milisava Savića je istorija prostora srpskih zemalja, te je u okviru izdavačke delatnosti Društva Raške škole, Savić priredio knjigu Dolina srpskih kraljeva, putopisnu prozu u kojoj je opisao i lično fotografisao 41 lokalitet starih srpskih crkava i srednjovekovnih gradova koje je otkrivao tokom hodočašća po Srbiji 2013. godine. Druga Savića knjiga, Epska Srbija, nastala je kao hodočašće po mestima iz naše epske poezije, od Soluna i Skadra do Durmitora, od Hilandara do Prilepa, od Kosova do Romanije itd. Knjiga Terra Rascia  prati strane putopisce i njihove zapise nastale sa proputovanja po Srbiji. U emisiji će gledaoci imati prilike da kroz razgovor sa piscem čuju mnogo toga o njegovom životu, poetičkim nazorima i širim interesovanjima, o svemu što je uticalo na njegovo književno delo. Autor i urednik emisije: Jasmina Vrbavac Kamera: Rade Bubalo Režija: Marko Šotra.

Stvaralaštvo Vladana Radovanovića predstavlja sasvim izdvojeno, krupno poglavlje naše istorije umetnosti. I ne samo naše.... Svoju kompleksnu, autohtonu poetiku, Radovanović počinje da izgrađuje početkom 50-ih godina 20. veka. Stvarajući na području muzike, slikarstva, književnosti, novih medija i višemedijske sinteze, ostvario je brojne neoavangardne inovacije. Gotovo sedam decenija, dosledan u svojim višemedijskim istraživanjima hodao je ispred ali i izvan vremena. NJegova prva posthumna retrospektiva, koja će trajati do sredine septembra, priređena u beogradskom Muzeju savremene umetnosti, naslovljena je upravo Ispred vremena i izvan. NJome je načinjen pregled njegovog izuzetno osobenog, bogatog i razgranatog opusa. Autor koncepcije izložbe i kustos Saša Janjić i kustoskinja Muzeja, Una Popović, postavkom su akcentovali ključne pojmove Radovanovićevog stvaralaštva – Projektizam, Vokovizuel, Polimedij, Sintezijsku umetnost, Taktuzone i Snove, u težnji da ostvare novo čitanje njegovog značaja u kontekstu avangardnih tendencija i prakse srpske umetnosti druge polovine 20. i prvih decenija 21. veka. U emisiji Art zona o stvaralaštvu Vladana Radovanovića govore istoričari umetnosti, Saša Janjić, autor koncepcije i kustos izložbe, zatim, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Una Popović, kao i filmska rediteljka Sonja Đekić, autorka dokumentarnog filma o snovima Vladana Radovanovića, koji je u završnoj fazi produkcije. Urednik i autor emisije: Danijela Purešević Režija: Marko Šotra.